Mračna strana euforije: Zašto nekad ne osećamo praznični duh?

Praznici su puni radosti i veselja. Porodice i prijatelji se okupljaju. Razloga za slavlje je mnogo. Kupuju se pokloni i posećuju mnogobrojne rasprodaje. Kuće i jelke se ukrašavaju.

Da, ali –

Postoji i druga strana praznika. Naučno je dokazano da se simptomi depresije tokom praznične sezone uvećavaju. Bitno je prepoznati ih i shvatiti da je potpuno u redu ako umesto praznične euforije osećate stres, napetost ili neraspoloženje. Evo i zašto.

 

Praznični raspored izaziva stres

Broj društvenih aktivnosti i obaveza se drastično povećava tokom praznika. Od pipavog zadatka kako posetiti sve slave i proslave a da se niko ne naljuti ili ne uvredi, do organizovanja slobodnog vremena da se kupe svi pokloni i borbe sa prazničnim gužvama u tržnim centrima i na ulicama, mesec decembar ume pošteno da nas nasekira.

Zato, budite realni pri organizaciji vremena, znajte svoje granice fizičke izdržljivosti, slobodnog vremena i želje za društvom. Postarajte se da se zdravo hranite, da dovoljno spavate i odvojite vremena za sebe, kako bi bolje podneli stres koji ne možete izbeći. Čak i da se neko naljuti ili ne dobije baš ono što su želeli, morate da se setite da morate sebi biti na prvom mestu. Reći „ne“ je ponekad sasvim u redu!

 

Porodična okupljanja mogu biti suviše intenzivna i emotivna

Iako su praznici sinonim za porodična okupljanja, stvaranje novih i lepih uspomena, svi znamo da nije sve tako idealno. Kada se članovi porodice skupe na jednom mestu, može doći i do svađa, razmirica i potezanja problema koje su dugo vremena bile zapostavljane. Jak intenzitet ovih situacija može da dovede do snažnih emocija koje loše utiču na opšte duševno stanje. Ako se zdravstveno stanje člana porodice promenilo na gore u toku godine, ili ako je neko preminuo, porodična dinamika se menja, a prirodni osećaji tuge i žalosti su u direktnom kontrastu sa prazničnim duhom veselja.

Važno je prepoznati svoje (ali i tuđe!) emotivno stanje i ne insistirati na usiljenom veselju koje je po očekivanim društvenim normama. Ako se cela porodica slaže, sasvim je u redu celo veselje ponekad – i preskočiti! Nemojte se brinuti za „šta će drugi reći“ jer je vaša prva i najbitnija briga zdravlje i dobrobit vas samih i vaših najbližih ljudi.

Očekivanja i odluke nas teraju da se suočimo sa sobom

Bilo da su u pitanju očekivanja okoline ili ona koja ste sebi sami nametnuli, praznici nas ponekad dovode u tešku situaciju. Nećete uvek moći da postignete sve, nećete uvek naći savršenu odevnu kombinaciju ili poklon, neće doček uvek biti onako sjajan kakvom ste se nadali – suočite se sa tim i prihvatite. To ne znači da ne morate da se potrudite, već ponovo da poštujete sebe i svoja ograničenja, vremenska, finansijska i emotivna.

Zanimljivo je da je mesec januar dobio ime po rimskom bogu Janusu koji je imao dva lica, jedno koje gleda unapred a drugo u nazad. To je baš ono što se dešava tokom praznika. Kada se osvrćemo na godinu koja je za nama, ponekad je zaista teško da se suočimo sa neuspesima u poslovnom i privatnom životu. U tom trenutku, treba se setiti da su i loša iskustva sastavni deo života. Na njih, sa određene distance, treba gledati ne emotivno već kao važne životne lekcije koje su nas nečemu naučile. I onda to treba da bude osnova za donošenje novogodišnjih odluka kojih ćete se zaista držati kada sva euforija prođe. Nemojte o tim odlukama razmišljati u društveno prihvatljivim foskulama već budite iskreni prema sebi i razmislite o odlukama koje će vam zaista poboljšati život u godini pred nama.

Još jedna stvar – društvene mreže. Nemojte zaboraviti stvarni život nije kao što ga prikazuju slike na Fejsbuku i Instagramu. Ljudi žele da se pohvale i predstave u najboljem svetlu. Zato nemojte biti tužni ili ljubomorni kada vidite slike sa bogatih proslava, egzotičnih destinacija ili uzbudljivih avantura, jer zapravo ne znate priče koje se iza takvih slika kriju.

 

Zapostavljamo sebe fizički i psihički

Tokom decembra je uvek neka „frka“ i gužva. Još je tako često loše i oblačno vreme. Nikome nije do zdrave ishrane i dovoljno broja dnevnih obroka. Ne jedemo dovoljno ili „s’ nogu“, a onda odemo na slavu ili neku drugu proslavu i prejedemo se. Redovna fizička aktivnost se takođe smanjuje sa lošim vremenom koje definitivno utiče na manjak motivacije. I počinjemo da se gojimo i to baš u sezoni prazničnih rasprodaja pa nam odeća koju probamo loše stoji. Još zimsko vreme ume loše da utiče na kožu, kosu i imunitet.

Ponovo se vraćamo na brigu o sebi. Usporite na trenutak i posvetite se nezi sebe. Ugodite sebi kako biste bili bolji za druge. Takođe, nemojte biti preterano strogi prema sebi. Sasvim je u redu da više jedete i manje vežbate tokom praznika, dok god se u novoj godini vratite zdravim navikama. Dajte sebi malo oduška i proslavite praznike kako im zaista dolikuje.

 

Sve se vrti oko para

Jedan od sigurno najvećih faktora stresa tokom praznika su i finansije, jer – praznici koštaju. Bilo da idete na proslave, sami ih organizujete, pametno i odmereno kupujete poklone ili izlazite na večere, neplanirani troškovi se jednostavno i vrlo lako nakupe. Raskorak između želja i (finansijskih) mogućnosti može da stvori ankcioznost koja za uzvrat može uticati nepovoljno na ostale aspekte vašeg života.

Umesto da se preznojavate i vadite kredite, napravite plan. Pre nego što praznici počnu, dobro razmislite o budžetu i obavezama koje vas očekuju. Rasporedite novac po prioritetima koji su vama važni, a za ostale stvari nađite kompromisno rešenje ili potpuno odustanite od njih. Zaista se niko neće ljutiti ako preskočite večeru u skupom restoranu ili ako vaša novogodišnja modna kombinacija nije ganc nova.

Jednu vrlo važnu stvar nemojte nikako zaboraviti. Ljubav i dobar osećaj se ne kupuju. Ako se neko naljuti ili uvredi zato što poklon koji ste im kupili nije dovoljno velik ili bogat, ta osoba vam i ovako nije dobar prijatelj. Pokloni su stvar simbolike i trebalo bi da se vrednuju više po promišljenosti i uloženom trudu nego po materijalnoj vrednosti. Poklon od srca (ili ručno izrađen), zaista nekada više vredi.

Da, praznici su jednom godišnje i poželjno je budu nezaboravni ali ne po cenu toga da za njih plaćate tokom sledeće godine.