Neobični načini na koje hladno vreme utiče na telo

Već nam je dobro poznato da smo zimi skloniji prehladama i virusima, odnosno padu kolektivnog imuniteta između ostalog zbog produženog boravka u slabo provetrenim prostorijama. Poznata nam je i potreba za jačom hranom koja možda „kvari“ zdrav način ishrane kome svi stremimo, ali koju takođe organizam traži kada se temperature spuste. Znamo i da moramo obratiti pažnju na vremenske uslove kada izlazimo iz kuće, kako bismo izbegli padove ili nepotrebno smrzavanje.

Ali, postoje neki „simptomi“ zime za koje ne znamo ili barem, ne znamo zašto se manifestuju na određen način.

Telo sagoreva više kalorija

Ovde ne pričamo o kalorijama koje sagorevate vežbanjem, već kalorijama koje su potrebne vašem organizmu na svakodnevnom nivou. Kada je hladno vreme, organizam mora malo napornije da radi kako bi održao optimalnu temperaturu i zaštitio se od hladnoće. Nažalost, broj dodatnih kalorija koje se zimi sagorevaju nije dovoljan da opravda prejedanje ili da se računa kao deo nekog zdravog plana ishrane.

Zimi se prsti smanje i bole

Kao što se leti dešava da se, zbog toplote i zadržavanja vode, prsti na nogama i rukama naduju, tako hladnoća ima suprotan efekat. Celokupan organizam je fokusiran na održavanje telesne temperature i zaštitu vitalnih organa, tako da se krvni sudovi u udovima skupe kako bi trošili što manje energije i toplote. Naravno, razlika nije primetna golim okom.

Ako vas tokom hladnih dana bole prsti, ruke, noge ili uši, to je odgovor baš ovih suženih krvih sudova na vreme. Oni mogu izazvati bol ako se preterano skupe. Pravi lek protiv ove neprijatnosti je adekvatno oblačenje kada izlazite napolje.

Problemi sa očima

Hladnoća, vetar, sneg i kiša mogu da izazovu neprijatne iritacije očiju isto kao i suv vazduh u zatvorenim i nedovoljno provetrenim prostorijama. Kada sneg napada dovoljno da se stvori beli prekrivač na zemlji, po sunčanom danu refleksija svetla može da smeta. U najgorem slučaju prilikom duže izloženosti i jake svetlosti (npr. tokom skijanja i boravka na planini), može doći do oštećenja rožnjače. Zato, koliko god da vam prija „zubato“ zimsko sunce, nemojte zaboraviti sunčane naočare.

Zacrvene se obrazi i nos

Nema ništa slađe kada se posle boravka na svežem, hladnom zimskom vazduhu pretvorimo u  „rumene Bate“. Ovaj zimski „simptom“ nije ništa opasno, već obična reakcija tela na spoljašnju temperaturu. Kada izađemo na hladnoću, krvni sudovi lica (baš kao i prstiju) se skupe, a krv šalje ka vitalnim organima u abdomenu. Pošto uđemo unutra, u zagrejanu prostoriju gde organizam ne mora da se koncentriše samo na zaštitu vitalnih organa, krv se vraća u ostale delove tela. Spoljašnja manifestacija toga je upravo rumenilo.

Povećan rizik od srčanog udara

Iako je, naravno, starija populacija rizičnija, dobro je znati i kroz koje dodatno opterećenje prolazi naše srce svake zime. Ne radi se isključivo o fizičkim naporima napolju tokom hladnih dana, već o tome da srce mora više da radi kako bi snabdelo dovoljno krvi potrebne za očuvanje vitalnih funkcija ali i adekvatnog rada organizma.

Zimska depresija

Simptomi zimskog pada raspoloženja mogu da variraju, ali činjenica je da dugi sati u zatvorenom prostoru kao i manjak vitamina D koji dobijamo preko sunčeve svetlosti, utiču na opšte raspoloženje. Tome treba dodati i stres izazvan praznicima i finansijskom situacijom posle njih.