Morate znati više o HPV virusu pre nego što bude kasno

Idete redovno kod lekara na preglede. Upoznati ste sa osnovnim medicinskim pojmovima koji su vam potrebni da kroz svakodnevni život prolazite zdravo. Upoznati ste sa značajem preventive baš zato što ste svesni koliko rana detekcija simptoma pomaže pri lečenju. Ali, uvek postoji još nešto.
HPV (human papiloma virus) je najčešće zastupljena seksualno prenosiva bolest koja se prenosi seksualnim odnosom ali i kontaktom kože na kožu, i od koje oboli čak 50% seksualno aktivne svetske populacije. Od njega oboljevaju i žene i muškarci. Neretko izostaju vidljivi simptomi. Od preko 130 vrsta virusa, četiri su opasna je mogu dovesti do raka grlića materice. Promene na tkivu grlića materice se mogu videti tokom redovnog ginekološkog pregleda i PAPA brisa.
Šta je tačno HPV virus i koje sve vrste postoje?
HPV, odnosno Human Papilom Virus je jedan od najčešćih uzročnika infekcija reproduktivnog trakta. I dok većina seksualno aktivnih muškaraca i žena se u nekom trenutku inficira ovim virusom, veliki deo njih nikada ne razvije simptome i bolest. Ali, može doći i do razvoja infekcije HPV-a odnosno pojave karcinoma.
Od preko 130 vrsta ovog virusa, njih oko 40 uzrokuje bolesti kože i genitalne regije (poput kondiloma). Od tih četrdeset, tipovi 16, 18, 31, 33, 45, 52 i 58 su kancerogeni. Tipovi 16 i 18 su odgovorni za 70% slučajeva raka grlića materica.
Kako se prenosi HPV virus?
Iako se najčešće prenosi nezaštićenim seksualnim odnosom, ovaj virus se prenosi i direktnim kontaktom zaražene kože ili sluzokože.
Koji su simptomi HPV virusa?
Iako se retko pojavljuju ili samo kod određenih tipova ovog virusa, simptomi HPV virusa su uglavnom promene na koži (kondilomi) genitalne regije. Ali, zbog oralnog i analnog seksa, dešava se da se pojave u usnoj duplji ili oko analne regije.
Da li upotreba prezervativa otklanja rizik od HPV-a?
Iako drastično smanjuje rizik, kondom nije 100% siguran način preventive, jer se infekcija u obliku kondiloma najčešće pojavljuje oko korena penisa te dolazi do kontakta preko kože.
Da li se HPV-om inficiraju samo promiskuitetni ljudi ili homoseksualci?
Iako je rizik nešto veći kod homoseksualne populacije, riziku od HPV-a su izloženi svi podjednako. Čak i ako ste u monogamnoj vezi, nezaštićen odnos može predstavljati rizik. Ovaj virus se teže dijagnostikuje kod muškaraca (brisom iz mokraćne cevi) tako da vaš partner nema vidljive simptome, može da bude nosilac virusa a da to i ne zna.
Zašto je HPV virus dosta opasan za žene?
Nekancerogeni tipovi HPV virusa su benigni i izazivaju pojavu kondiloma koje ginekolog može relativno lako da ukloni. Ali zato – kancerogeni tipovi ovog virusa mogu izazvati prekancerogene promene na grliću materice. Ove promene se vide pri redovnom ginekološkom pregledu (kolposkopija) i po pristizanju rezultata PAPA testa koji utvrđuje eventualne promene u ćelijama. Nalazi PAPA testa se dele u tri grupe, u zavisnosti od težine. Na osnovu pregleda i rezultata ginekolog može da odredi terapiju.
Zato što rak grlića materice može da bude dosta agresivan i da se brzo širi, rano dijagnostikovanje odnosno redovne kontrole kod ginekologa i adekvatna terapija su od vrlo velikog značaja za žene svih uzrasta.
Kako se HPV leči?
U zavisnosti od težine, promene na grliću materice mogu samo da se prate ili da se hirurškim zahvatom uklone sa epitela. Kondilomi se takođe mogu ukloniti propisanim tekućim hemikalijama, smrzavanjem, spaljivanjem, laserskim tretmanom ili hirurškom intervencijom.
A vakcina?
Da, postoji vakcina protiv HPV virusa, ali se pre vakcinisanja obavezno konsultujte sa vašim ginekologom koji će vas posavetovati da li je vakcina dobra opcija za vas.

Istine i laži o polno prenosivim bolestima

Ljubav je divna stvar. Ali kao što ne treba da boli, ne treba ni da svrbi, krvari ili zahteva terapiju.  Isto važi i za seks. Zato je od vitalnog značaja biti dobro informisan o načinima zaštite uz koju možemo da uživamo u bezbednom seksu. Ali, to nije sve. Važno je znati od čega se to štitimo i šta su zablude, a šta istine ove pomalo tabu teme.

 

  1. Postoji mnogo različitih vrsta polno prenosivih bolesti i infekcija.

Istina! Verovatno ste čuli za herpes, kondilome, klamidiju, sifilis, HIV virus, gonoreju, ali osim ovih postoji još vrsta manje poznatih polno prenosivih oboljenja. Čak i među najčešćima, postoji više varijacija. Tako, naprimer, HPV virus ima preko sto različitih tipova.

 

  1. Jednom kada obolim od polno prenosive bolesti, ne mogu ponovo da se zarazim.

Laž! Iako za virusne infekcije poput herpesa i HIVa važi pravilo da ste do kraja zaraženi, nezaštićenim odnosom možete da dobijete druge tipove istih virusa. Posle lečenja od klamidije, gonoreje i sifilisa, ponovo ste podložni oboljevanju od istih. Ponovna infekcija klamidijom je posebno opasna kod mladih devojaka jer utiče na reproduktivne organe.

 

  1. Polno prenosive bolesti su smrtna presuda

Laž! Zbog velike stigme oko ovih vrsta bolesti i infekcija, vrlo je važno da je velika većina bolesti uz adekvatnu terapiju izlečiva. Simptomi virusi poput HIVa i herpesa se uz terapiju mogu kontrolisati i pacijent može normalno da živi, ali ipak ova dva virusa doživotno ostaju u telu.

 

  1. Samo promiskuitenti/homoseksualci/narkomani mogu da se zaraze polno prenosivim bolestima i infekcijama.

Laž! Kao i za trudnoću i za polno prenosive bolesti – potreban je samo jedan (nezaštićen) put! Čak i kada ste u monogamnoj vezi, partner može da u organizmu nosi virus, a da toga nije ni svestan. Najbolji način da se uverite u vaše i partnerovo zdravlje je da se oboje testirate.

 

  1. Polno prenosive bolesti i infekcije se mogu dobiti i putem oralnog ili analnog seksa

Istina! Polno prenosive bolesti i infekcije se prenose putem kontakta kože, preko sperme ili krvi. Koža unutar usta i rektuma je dosta osetljiva, te statistika pokazuje da je procenat infekcija isti kao i kod vaginalnog seksa.

 

  1. Ako se zarazim, znaću

Laž! Mnoge polno prenosive bolesti i infekcije ili uopšte nemaju simptome ili je potrebno dosta vremena da prođe dok se oni ne manifestuju. Ako ste seksulano aktivni, jedini siguran način je da se uverite da ste zdravi je da se testirate u zdravstvenoj ustanovi.

 

Šest zabluda koje su – laži!

  1. Dva kondoma su bolja od jednog
  2. Mogu da dobijem polno prenosivu bolest ili infekciju ako sednem na WC dasku
  3. Seks u bazenu ili đakuziju je siguran, jer hlor ubija bakterije i viruse
  4. Kondomi su 100% sigurna prevencija protiv svih polno prenosivih bolesti i infekcija
  5. Kontraceptivna pilula štiti od bolesti i infekcija
  6. Polno prenosive bolesti i infekcije se prenose samo putem sperme

Šta zapravo znači „slojevito oblačenje“ zimi?

Ponekad, izlazak iz toplote kuće ili posla na hladno vreme, može da predstavlja veliki izazov. Dnevna temperatura može da varira, a kiša, sneg ili vetar mogu da promene subjektivni doživljaj temperature vazduha. Zato je važno pravilno se i dovoljno obući, kao i čuveno „slojevito oblačenje“. Ali, šta se zapravo krije iza ovog popularnog pojma? Da li to znači samo na sebe navući što više odeće ili pretopliti se?

Slojevi

Prvi sloj do kože mora biti od pamuka. Ovaj prirodni materijal poznat je po tome što dozvoljava koži da diše, što je ne iritira i što dobro upija vlagu i znoj. Pri slojevitom oblačenju, najčešće su u pitanju potkošulje ili podmajice.

Potom obucite majicu sa kratkim ili dugačkim rukavima, od pamuka ili kao deo aktivnog veša koja će stvarati barijeru između kože i spoljašnjeg sloja odeće. Ovaj srednji sloj nikako ne sme biti pretesan kako bi vazduh i vlaga mogli da nesmetano struje kroz različite slojeve odeće, po potrebi.

U zavisnosti od vremenskih uslova i vremena koje planirate da provedete napolju, potrebna vam je preko majice dukserica ili džemper. Ako ćete biti aktivni (npr. skijanje) birajte nove, tanke materijale poput Gorteksa koji su napravljeni tako da ne ograničavaju pokrete, a propuštaju vazduh, odnosno dozvoljavaju vašoj koži da pravilno diše tokom znojenja. Ako pak idete u neku laganu šetnju ili ćete biti statični, izaberite džempere od vune koja neće dozvoliti toploti tela da se pobegne napolje.

Spoljašnji sloj odeće treba da bude vodootporan kako biste nesmetano uživali u snegu, kiši ili po vetru, bez brige o prodiranju hladnoće i vlage do kože i vitalnih organa.

Dokle god su vam stopala topla i suva, noge ne zahtevaju istu količinu slojevitog oblačenja kao i gornji deo tela gde se nalaze vitalni organi. Na noge je dovoljno da obučete helanke, hulahop čarape ili aktivni veš, a preko toga farmerke (u gradu) ili nepromočive pantalone (za planine ili sport).

Materijali

Pamuk je popularan prirodni materijal, vrlo prijatan za nošenje, koji koži omogućava da diše. Pri proizvodnji zimskih odevnih artikala koriste se deblja vlakna nego za letnju odeću, te su pamučni džemperi tvrđi na dodir ali i topliji.

Postoje različite vrste vune. Najfinijom se smatraju merino, kašmir, angora i moher vuna. Po zimskom vremenu, vuna je dobar izbor jer dobro greje, ali ona takođe zadržava vlagu do skoro trećine svoje težine. Ovo, naravno, nije dobro za aktivan boravak na hladnoći. Takođe, postoji i alergija na vunu. Vuna ne bi trebalo da se nosi na golu kožu. Ali, zahvaljujući novim tehnologijama u izradi tekstila, ovaj prirodni materijal je sastavni deo novih proizvoda koji su lagani, dozvoljavaju koži da diše, a istovremeno greju.

Aktivni veš je relativno nov pojam koji se poslednji godina pojavio na tržištu zimske odeće. Performanse aktivnog veša čini sama struktura materijala od kojih je napravljen.  Specijalno projektovana vlakna dozvoljavaju da se naprave odevni predmeti visokih performansi koji su mekani, dišu i čine da vlaga izlazi napolje. Aktivni veš gura vlagu što dalje od vaše kože, otklanja vlagu sa tela i prebacuje na sledeći sloj radi što brže evaporacije. On takođe absorbuje i širi vlagu na veliku površinu kako bi obezbedio što brže sušenje, istovremeno puštajući vazduh da uđe unutra kako bi vaše telo bilo sveže i suvo.

Još jedan relativno nov i popularan materijal na tržištu je Gorteks (Gore-tex). U pitanju je visoko tehnološki materijal. On je lagan, otporan na vodu i ostale elemente ali istovremeno dopušta protok vazduha radi bolje termoregulacije tela. Zbog ovoga, od Gorteksa se prave raznovrsne jakne, cipele i ostala oprema koja dolazi u direktan kontakt sa vremenskim uslovima. Zbog svojih kvaliteta, ovaj materijal je dosta popularan među uživaocima aktivnog odmora tokom zime.

 

I još …

Naravno, ne treba zaboraviti šal, kapu i rukavice kako bi što veća površina vašeg tela bila zaštićena od vremenskih uslova. U zavisnosti od vaših planiranih aktivnosti i samog vremena, da li ćete se baviti sportom, šetati ili možda sesti na kafu ili čaj, postoje različite vrste materijala ovih odevnih predmeta koji vam mogu odgovarati. Skijašima će sigurno lagan materijal koji štiti nos i usta biti bolji od debelog, vunenog šala koji može brzo da se natopi vlagom koja izlazi iz usta dok dišete. Takođe, vunene rukavice su sigurno bolje za šetnju dok su one nepromočive dobar izbor za igru u snegu ili sport.

Nemojte zaboraviti na čarape i adekvatnu nepromočivu obuću. Izaberite između vunenih čarapa, dva para običnih ili kupite one posebne, sportske koje su napravljene uz pomoć novih tehnologija baš za zimsko vreme. Naravno, izbegavajte kratke čarape ili sokne čija dužina može da vam ostavi deo kože oko članka nezaštićen, i time hladan i mokar.

Cipele takođe, moraju biti tople i nepromočive, ali ne glomazne i teške. Većina povreda tokom zimskog perioda nastaje baš usled padova na poledici, snegu ili mokrim kolovozima, tako da nema potrebe sebi da otežavate kretanje neodgovarajućim cipelama ili čizmama. Pri kupovini čizmi, obratite pažnju ne samo na model i dezen, već da veličina odgovara debljim čarapama kao i svojstvima materijala koji zaista mora biti otporan na vremenske uslove. Takođe, birajte čizme sa vunenom ili postavom od veštačkog krzna.

Postoji razlika između „vodootpornog“ i „nepromočivog“. Ako je nešto vodootporno, znači da kroz to ništa ne može proći, ali ni izaći. Stoga tkanina ne diše i moglo bi vam postati vrlo vruće. U nepromočivoj odeći koža diše, a ipak se nećete pokvasiti.

Neobični načini na koje hladno vreme utiče na telo

Već nam je dobro poznato da smo zimi skloniji prehladama i virusima, odnosno padu kolektivnog imuniteta između ostalog zbog produženog boravka u slabo provetrenim prostorijama. Poznata nam je i potreba za jačom hranom koja možda „kvari“ zdrav način ishrane kome svi stremimo, ali koju takođe organizam traži kada se temperature spuste. Znamo i da moramo obratiti pažnju na vremenske uslove kada izlazimo iz kuće, kako bismo izbegli padove ili nepotrebno smrzavanje.

Ali, postoje neki „simptomi“ zime za koje ne znamo ili barem, ne znamo zašto se manifestuju na određen način.

Telo sagoreva više kalorija

Ovde ne pričamo o kalorijama koje sagorevate vežbanjem, već kalorijama koje su potrebne vašem organizmu na svakodnevnom nivou. Kada je hladno vreme, organizam mora malo napornije da radi kako bi održao optimalnu temperaturu i zaštitio se od hladnoće. Nažalost, broj dodatnih kalorija koje se zimi sagorevaju nije dovoljan da opravda prejedanje ili da se računa kao deo nekog zdravog plana ishrane.

Zimi se prsti smanje i bole

Kao što se leti dešava da se, zbog toplote i zadržavanja vode, prsti na nogama i rukama naduju, tako hladnoća ima suprotan efekat. Celokupan organizam je fokusiran na održavanje telesne temperature i zaštitu vitalnih organa, tako da se krvni sudovi u udovima skupe kako bi trošili što manje energije i toplote. Naravno, razlika nije primetna golim okom.

Ako vas tokom hladnih dana bole prsti, ruke, noge ili uši, to je odgovor baš ovih suženih krvih sudova na vreme. Oni mogu izazvati bol ako se preterano skupe. Pravi lek protiv ove neprijatnosti je adekvatno oblačenje kada izlazite napolje.

Problemi sa očima

Hladnoća, vetar, sneg i kiša mogu da izazovu neprijatne iritacije očiju isto kao i suv vazduh u zatvorenim i nedovoljno provetrenim prostorijama. Kada sneg napada dovoljno da se stvori beli prekrivač na zemlji, po sunčanom danu refleksija svetla može da smeta. U najgorem slučaju prilikom duže izloženosti i jake svetlosti (npr. tokom skijanja i boravka na planini), može doći do oštećenja rožnjače. Zato, koliko god da vam prija „zubato“ zimsko sunce, nemojte zaboraviti sunčane naočare.

Zacrvene se obrazi i nos

Nema ništa slađe kada se posle boravka na svežem, hladnom zimskom vazduhu pretvorimo u  „rumene Bate“. Ovaj zimski „simptom“ nije ništa opasno, već obična reakcija tela na spoljašnju temperaturu. Kada izađemo na hladnoću, krvni sudovi lica (baš kao i prstiju) se skupe, a krv šalje ka vitalnim organima u abdomenu. Pošto uđemo unutra, u zagrejanu prostoriju gde organizam ne mora da se koncentriše samo na zaštitu vitalnih organa, krv se vraća u ostale delove tela. Spoljašnja manifestacija toga je upravo rumenilo.

Povećan rizik od srčanog udara

Iako je, naravno, starija populacija rizičnija, dobro je znati i kroz koje dodatno opterećenje prolazi naše srce svake zime. Ne radi se isključivo o fizičkim naporima napolju tokom hladnih dana, već o tome da srce mora više da radi kako bi snabdelo dovoljno krvi potrebne za očuvanje vitalnih funkcija ali i adekvatnog rada organizma.

Zimska depresija

Simptomi zimskog pada raspoloženja mogu da variraju, ali činjenica je da dugi sati u zatvorenom prostoru kao i manjak vitamina D koji dobijamo preko sunčeve svetlosti, utiču na opšte raspoloženje. Tome treba dodati i stres izazvan praznicima i finansijskom situacijom posle njih.

Sve što morate da znate o malim boginjama

Tokom zime značaj kolektivnog imuniteta raste.

Udžbenici kažu da kolektivni imunitet „predstavlja otpornost neke populacije prema pojedinim bolestima … stepen kolektivnog imuniteta zavisi od sposobnosti pojedinca da prenese zarazu, dužine njegove zaraznosti, vrste agensa, veličine i vrsta kolektiva“.

Zbog hladnog vremena i dužeg boravka u zatvorenim, nedovoljno provetrenim prostorijama, tokom zimskog perioda češće su raznovrsne virusne epidemije koje vladaju u kolektivima.

Ovih dana, u vestima se dosta pominje epidemija malih boginja. Pošto mislimo da je dobra obaveštenost prvi korak ka preventivi i pravilnom ophođenju prema svom zdravlju i zdravlju drugih, danas želimo sa vama da podelimo najosnovnije informacije o malim boginjama.

Šta su male boginje?

Male boginje ili morbili su virusno, vrlo zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica. Spadaju među deset najznačajnijih zaraznih oboljenja, iako je broj obolelih drastično smanjen razvojem imunizacionih vakcina.

Kako se dobijaju male boginje?

Virus je prisutan u sekretu nosne sluzokože i u krvi u periodu inkubacije. Prenosi se direktnim kontaktom sa sekretom ili kašljem i kijanjem obolele osobe.

Kada je osoba zarazna?

Period inkubacije obično traje između 10 i 12 dana, dok se najzaraznijim smatraju 4 dana pre i prva 4 dana po izbijanju osipa. Virus može da živi u vazduhu ili sekretu do 2 sata.

Koji su najčešći prvi simptomi?

  • Promene na sluzokoži disajnih puteva
  • Temperatura koja postepeno raste
  • Malaksalost i umor
  • Gubitak apetita, često praćen povraćanjem i prolivom
  • Koplikove mrlje (obično se pojavljuju 36 časova pre osipa na sluzokoži usne duplje i izgledaju kao prosut griz)

Koliko traje ova bolest?

Prvi stadijum traje 3 do 4 dana, od pojave prvih simptoma do izbijanja osipa.

Osipni stadijum traje 5 do 6 dana. Posle kratkotrajnog poboljšanja dolazi do porasta telesne temperature i pogoršanja opštih simptoma bolesti. Osip nastaje 4 dana ovog stadijuma i počinje od kože glave (iza ušiju), vrata i lice, da bi nastavio da se širi na dole.

Stadijum ljuštenja i oporavka traje 4 do 5 dana. Tokom ovog perioda, osip se povlači i poboljšava se opšte stanje bolesnika.

Iako morbili traju oko 2 nedelje, oporavak se može produžiti i na više nedelja (u zavisnosti od komplikacija i simptoma tokom bolesti).

Koje su rizične grupe?

Morbile podjednako napadaju osobe oba pola. Najrizičnija grupa su nevakcinisani, odnosno deca do 5 godina starosti kao i ljudi rođeni pre 1971. godine koji nisu uopšte vakcinisani, i oni rođeni od 1978. do 1993. godine koji su zaštićeni samo jednim cepivom MM vakcine (drugačije od MMR vakcine koja se danas koristi).

Takođe ljudi koji žive u gusto naseljenim mestima imaju viši rizik zaraze, koji nažalost prati i one iz nepristupačnih oblasti, siromašne i izbeglice.

Zašto je vakcina protiv malih boginja na lošem glasu?

U februaru 1998. godine, abdominalni hirurg Endrju Vejkfild je u britanskom stručnom časopisu „Lanset“ objavio članak o vezi MMR vakcine i autizma. Mnogi mediji su preneli članak i time napravili lančanu reakciju. Mnogi autori su kasnije pokušali da potvrde Vejkfildova zapažanja novim istraživanjima,  ali nisu uspeli. Kada je otkriveno da je Vejkfild imao finansijsku dobit od svojih tvrdnji, časopis „Lanset“ se u potpunosti ogradio i odbacio njegove tvrdnje, a sam Vejkfild je izbačen iz lekarske komore Engleske.

 

Iako smo sigurni da razloga za brigu nema, čvrsto smo uvereni da je dobra obaveštenost bitan deo odgovornog odnosa prema zdravlju.

Top 10 najčitanijih članaka u 2017. godini

Dragi prijatelji, saradnici i korisnici usluga naše klinike,

 

verujemo da ste tokom 2017. u nama pronašli pouzdane partnere, stručnu pomoć i važnu podršku kada je bila potrebna.  Tokom prethodne godine smo započeli rad i na dodatnoj edukaciji u vezi sa temama koje su vas interesovale a evo i top liste najčitanijih članaka tokom proteklih meseci.

Želimo vam puno zdravlja, uspeha i srećnih trenutaka u 2018!

 

  1. Pijemo vodu: mitovi i zablude koji jednostavno nisu tačni!
  2. Šta se dešava sa našim telom kako starimo?
  3. 5 zabluda o starim ljudima i starenju
  4. Nikada nije kasno: ljudi koji su svoje snove ostvarili posle 50-te!
  5. Šta je tačno menopauza?
  6. Šta je JOGA: 30 razloga zašto je joga dobra za vaš organizam
  7. Bilje koje leči: da li ste znali?
  8. Da li ste znali: 15 zanimljivih i ne toliko poznatih činjenica o trudnoći
  9. Mračna strana euforije: Zašto nekad ne osećamo praznični duh?
  10. Šta se dešava kada pijemo alkohol i kako da se brzo otreznimo?

Šta se dešava kada pijemo alkohol i kako da se brzo otreznimo?

Praznična sezona nam pruža dosta prilika za slavlje i okupljanje u krugu prijatelja i porodice. Od ručkova u najužem krugu porodice, do izlazaka u restorane i klubove sa velikim društvom, U ovim trenucima i treba uživati, ali u periodu kada češće nego obično pijemo alkohol, ne treba zaboraviti njegov uticaj na naše telo i celokupno zdravlje našeg organizma.

Zato želimo da saznamo kako tačno alkohol utiče na funkcionisanje našeg tela, kako da se pripremimo za njegovo konzumiranje i, vrlo praktično, kako od njega brzo da se oporavimo.

Šta se dešava u našem telu kada popijemo alkohol?

Kada popijemo alkoholno piće naš organizam ne može da ga zadrži i iskoristi, te ovaj „toksin“ ide odmah u jetru koja prečišćava skoro 90% alkohola pretvarajući acetaldehid u bezopasni acetat a potom u ugljen-dioksid i vodu koju na kraju procesa, telo izbacuje. Ostalih 10% alkohola izlazi iz tela kroz znoj, urin i dah. Naravno, telesna težina i pol igraju ulogu brzini apsorbcije alkohola, kao i sadržaj u stomaku i količina popijenog alkohola.

Kada popijete piće, alkohol ulazi u vaš krvotok. Atomi etanola su dovoljno sitni da mogu da prođu kroz pukotine između moždanih ćelija i utiču na neurotransmitere koji „vladaju“ svim funkcijama mozga koje za uzvrat utiču na funkcije ostalih delova tela. Onaj osećaj kada vas je alkohol „uhvatio“ su zapravo znakovi iz mozga o penetraciji etanola među ćelije i neka vrsta upozorenja da nešto utiče na kontrolu mozga nad ostatkom tela. Kada osetite te znake, vreme je da usporite ili prekinete sa pićem.

 

Koji faktori utiču na osećaj alkoholisanosti?

  • Mogućnost jetre i enzima da metabolizuju alkohol
  • Prisustvo ili odsustvo hrane u stomaku
  • Procenat alkohola u piću
  • Brzina konzumacije
  • Telesni tip (odnos masti i mišića)
  • Godine, pol i rasa (npr. muškarci imaju više tečnosti u telu dok određene rase imaju drugačiji nivo neophodnih enzima u jetri)
  • Frekventnost regularne konzumacije alkoholnih pića

 

Kako da se pripremite telo za izlazak tokom kojeg ćete piti alkoholna pića:

  • Odmorite se pred izlazak i dobro naspavajte. Alkohol utiče na REM ciklus sna tako da je bitno da budete naspavani ako mislite da se sledeće noći nećete dovoljno naspavati. Čak i dremka od pola sata će imati pozitivnog efekta.
  • Isplanirajte svoj dan. Ako znate da ćete dosta popiti i nećete biti pri punoj snazi za poslove za koje su vam potrebni snaga i koncentracija, obavite ih pre izlaska kako biste sebi sutradan dali vremena da se oporavite.
  • Isplanirajte izlazak. Osigurajte da imate prevoz, kako sebe i društvo ne biste doveli u neprijatnu situaciju. Ako idete negde napolje, ostavite vredne stvari kod kuće kako ne biste rizikovali da ih izgubite. Naravno, izbegavajte konflikte i mračne, nepoznate uličice. Zdravorazumski koraci preventive vam mogu omogućiti nesmetan provod bez nekih ozbiljnijih posledica.
  • Dobro jedite pre konzumiranja alkoholnih pića. Ako ste siti, vaše telo će sporije apsorbovati alkohol i biće potrebno više vremena da osetite uticaj pića. Preporučuju se namirnice pune proteina i ugljenih hidrata koje se sporije vare.

Takođe, tokom večeri preporučljivo je da jedete slane grickalice, poput onih koje se često nalaze na šankovima pabova, kafana i restorana. Na ovaj način ćete uneti malo hrane u stomak, kao i so koja će pomoći da pri dehidrataciji ne izgubite suviše hranjivih materija neophodne vašem telu. Izbegavajte tešku i masnu hranu od koje vam može biti muka.

  • Kao što nas lekari, ali i mediji konstantno podsećaju, nemojte mešati alkohol i lekove.
  • Hidrirajte se! Verovatno vam je ovo već poznato ali dovoljan unos vode u telo nekoliko sati pred konzumaciju alkoholnih pića, će osigurati da ne dehidrirate. Tokom apsorbcije u organizam, alkohol dehidrira vaše telo i time pojačava simptome mamurluka. Tokom večernjeg provoda, trik starih znalaca je da na po jedno alkoholno piće popijete čašu od oko 250ml vode. Na ovaj način, vaš organizam će imati priliku da isprati vaš ritam pijenja, ali i da ostane u dovoljno dobrom stanju da sutrašnji dan ne bude suviše mučan.
  • Među ostalim trikovima kako da pripremite ceo organizam i stomak ističu se kvasac pred izlazak, gazirana pića, Alka- Selcer i mnogi drugi.

 

Kako da smanjim efekte i brzo se oporavim od mamurluka?

  • Naspavajte se
  • Pijte voćne sokove ili jedite voće koje sadrži vitamin C. Ovaj vitamin pomaže pri radu jetre i ubrzava metabolizaciju alkohola.
  • Vežbajte. Iako vam je to verovatno poslednja stvar koju želite da radite posle celovečernjeg provoda, bilo koja vrsta vežbi (a pogotovu kardiovaskularne) će pomoći vaše organizmu da razbudi i ubrza metabolizam. Naravno, nemojte preterivati već poslušajte šta vam telo kaže po pitanju granice izdržljivosti.
  • Voda, voda i voda! Iako ste završili sa pićem i provodom, vašem telu je i dalje potrebna dodatna hidracija tako da nastavite sa dodatnim unosom vode i ostalih tečnosti (čajevi i sokovi, ne kafa).
  • Pijte izotonična sportska pića. Ova pića u sebi sadrže elektrolite koji pomažu pri smanjenju simptoma dehidratacije. Izbegavajte ona koja imaju kofein.
  • Ako vas muče simptomi mučnine ili imate nagon za povraćanjem, probajte čaj od đumbira. Ovaj čaj pomaže pri ravnoteži nivoa šećera u krvi. Za bolji ukus i malo jači efekat, možete dodati sok od pomorandže, malo limuna i meda.
  • Jedite jaja. Amino kiseline u jajima pomažu pri razgradnji toksina koje potom jetra može brze da metabolizuje. Samo, izbegavajte da koristite suviše masti pri pripremi ovih jaja. Žitarice takođe imaju sličan efekat.
  • Supa iz kesice ili kocke. Ove supice vraćaju vašem telu vitamine, minerale, soli i potasijuma koje je izgubilo tokom konzumacije alkohola. Poenta ishrane koja pomaže pri mamurluku nije da „upije“ već popijeni alkohol, već da pomogne organizmu da povrati hranjive sastojke koje je izgubilo kao i uravnoteži nivo šećera u krvi. Tost i krekeri su takođe dobro rešenje jer sadrže složene ugljene hidrate.

 

Šta zapravo NE pomaže mamurluku?

  • Hladan tuš. Iako ćete se posle tuširanja možda osećati budnije i bolje, ovaj „lek“ zapravo ne pomaže ni na jedan način vašem telu da brže procesuira i izbaci alkohol iz sistema.
  • Kafa. Iako ćete se, kao i posle hladnog tuša, posle šolje kafe osećati budniji, kafa je poznata kao diuretik i umesto da pomogne, može samo da pojača dehidrataciju vašeg organizma.
  • Povraćanje. Naravno, ako imate nagon da povratite posle pijanke, nemojte se suzdržavati ali nema potrebe sebe da naterate na ovo. Kao i ostale zablude na ovom spisku, povraćanje samo dodatno dehidrira vaše telo.
  • Svež vazduh. Iako ćete se pored otvorenog prozora trenutno osećati bolje, vreme provedeno na svežem vazduhu i duboki udisaji nikako ne može da utiče na smanjenje koncentracije alkohola u krvi.

 

Da li ste znali?

Koncentracija alkohola u krvi opada 0.015 promila po satu nekoliko sati posle poslednjeg pića. Ovo važi za oba pola i različite telesne težine.

Ono što je bitno je da, dok pijete, koncentracija alkohola u krvi raste srazmerno vašoj težini, polu, količini i brzini kojom ispijate alkohol. Za tačne informacije kako to izgleda u vašem slučaju, najbolje je da konsultujete stručno lice ili internet.

Trenutno je u Srbiji dozvoljena granica alkohola u organizmu 0,21 promila i to se smatra „umerenom alkoholisanošću“. Između 0,51 i 0,8 promila se smatra „srednjom alkoholisanošću“, dok je kategorija „visoke alkoholisanosti“  između 0,8 i 1,2 promila. U stanje „potpune alkoholisanosti“ spada sve iznad 2 promila.

Mračna strana euforije: Zašto nekad ne osećamo praznični duh?

Praznici su puni radosti i veselja. Porodice i prijatelji se okupljaju. Razloga za slavlje je mnogo. Kupuju se pokloni i posećuju mnogobrojne rasprodaje. Kuće i jelke se ukrašavaju.

Da, ali –

Postoji i druga strana praznika. Naučno je dokazano da se simptomi depresije tokom praznične sezone uvećavaju. Bitno je prepoznati ih i shvatiti da je potpuno u redu ako umesto praznične euforije osećate stres, napetost ili neraspoloženje. Evo i zašto.

 

Praznični raspored izaziva stres

Broj društvenih aktivnosti i obaveza se drastično povećava tokom praznika. Od pipavog zadatka kako posetiti sve slave i proslave a da se niko ne naljuti ili ne uvredi, do organizovanja slobodnog vremena da se kupe svi pokloni i borbe sa prazničnim gužvama u tržnim centrima i na ulicama, mesec decembar ume pošteno da nas nasekira.

Zato, budite realni pri organizaciji vremena, znajte svoje granice fizičke izdržljivosti, slobodnog vremena i želje za društvom. Postarajte se da se zdravo hranite, da dovoljno spavate i odvojite vremena za sebe, kako bi bolje podneli stres koji ne možete izbeći. Čak i da se neko naljuti ili ne dobije baš ono što su želeli, morate da se setite da morate sebi biti na prvom mestu. Reći „ne“ je ponekad sasvim u redu!

 

Porodična okupljanja mogu biti suviše intenzivna i emotivna

Iako su praznici sinonim za porodična okupljanja, stvaranje novih i lepih uspomena, svi znamo da nije sve tako idealno. Kada se članovi porodice skupe na jednom mestu, može doći i do svađa, razmirica i potezanja problema koje su dugo vremena bile zapostavljane. Jak intenzitet ovih situacija može da dovede do snažnih emocija koje loše utiču na opšte duševno stanje. Ako se zdravstveno stanje člana porodice promenilo na gore u toku godine, ili ako je neko preminuo, porodična dinamika se menja, a prirodni osećaji tuge i žalosti su u direktnom kontrastu sa prazničnim duhom veselja.

Važno je prepoznati svoje (ali i tuđe!) emotivno stanje i ne insistirati na usiljenom veselju koje je po očekivanim društvenim normama. Ako se cela porodica slaže, sasvim je u redu celo veselje ponekad – i preskočiti! Nemojte se brinuti za „šta će drugi reći“ jer je vaša prva i najbitnija briga zdravlje i dobrobit vas samih i vaših najbližih ljudi.

Očekivanja i odluke nas teraju da se suočimo sa sobom

Bilo da su u pitanju očekivanja okoline ili ona koja ste sebi sami nametnuli, praznici nas ponekad dovode u tešku situaciju. Nećete uvek moći da postignete sve, nećete uvek naći savršenu odevnu kombinaciju ili poklon, neće doček uvek biti onako sjajan kakvom ste se nadali – suočite se sa tim i prihvatite. To ne znači da ne morate da se potrudite, već ponovo da poštujete sebe i svoja ograničenja, vremenska, finansijska i emotivna.

Zanimljivo je da je mesec januar dobio ime po rimskom bogu Janusu koji je imao dva lica, jedno koje gleda unapred a drugo u nazad. To je baš ono što se dešava tokom praznika. Kada se osvrćemo na godinu koja je za nama, ponekad je zaista teško da se suočimo sa neuspesima u poslovnom i privatnom životu. U tom trenutku, treba se setiti da su i loša iskustva sastavni deo života. Na njih, sa određene distance, treba gledati ne emotivno već kao važne životne lekcije koje su nas nečemu naučile. I onda to treba da bude osnova za donošenje novogodišnjih odluka kojih ćete se zaista držati kada sva euforija prođe. Nemojte o tim odlukama razmišljati u društveno prihvatljivim foskulama već budite iskreni prema sebi i razmislite o odlukama koje će vam zaista poboljšati život u godini pred nama.

Još jedna stvar – društvene mreže. Nemojte zaboraviti stvarni život nije kao što ga prikazuju slike na Fejsbuku i Instagramu. Ljudi žele da se pohvale i predstave u najboljem svetlu. Zato nemojte biti tužni ili ljubomorni kada vidite slike sa bogatih proslava, egzotičnih destinacija ili uzbudljivih avantura, jer zapravo ne znate priče koje se iza takvih slika kriju.

 

Zapostavljamo sebe fizički i psihički

Tokom decembra je uvek neka „frka“ i gužva. Još je tako često loše i oblačno vreme. Nikome nije do zdrave ishrane i dovoljno broja dnevnih obroka. Ne jedemo dovoljno ili „s’ nogu“, a onda odemo na slavu ili neku drugu proslavu i prejedemo se. Redovna fizička aktivnost se takođe smanjuje sa lošim vremenom koje definitivno utiče na manjak motivacije. I počinjemo da se gojimo i to baš u sezoni prazničnih rasprodaja pa nam odeća koju probamo loše stoji. Još zimsko vreme ume loše da utiče na kožu, kosu i imunitet.

Ponovo se vraćamo na brigu o sebi. Usporite na trenutak i posvetite se nezi sebe. Ugodite sebi kako biste bili bolji za druge. Takođe, nemojte biti preterano strogi prema sebi. Sasvim je u redu da više jedete i manje vežbate tokom praznika, dok god se u novoj godini vratite zdravim navikama. Dajte sebi malo oduška i proslavite praznike kako im zaista dolikuje.

 

Sve se vrti oko para

Jedan od sigurno najvećih faktora stresa tokom praznika su i finansije, jer – praznici koštaju. Bilo da idete na proslave, sami ih organizujete, pametno i odmereno kupujete poklone ili izlazite na večere, neplanirani troškovi se jednostavno i vrlo lako nakupe. Raskorak između želja i (finansijskih) mogućnosti može da stvori ankcioznost koja za uzvrat može uticati nepovoljno na ostale aspekte vašeg života.

Umesto da se preznojavate i vadite kredite, napravite plan. Pre nego što praznici počnu, dobro razmislite o budžetu i obavezama koje vas očekuju. Rasporedite novac po prioritetima koji su vama važni, a za ostale stvari nađite kompromisno rešenje ili potpuno odustanite od njih. Zaista se niko neće ljutiti ako preskočite večeru u skupom restoranu ili ako vaša novogodišnja modna kombinacija nije ganc nova.

Jednu vrlo važnu stvar nemojte nikako zaboraviti. Ljubav i dobar osećaj se ne kupuju. Ako se neko naljuti ili uvredi zato što poklon koji ste im kupili nije dovoljno velik ili bogat, ta osoba vam i ovako nije dobar prijatelj. Pokloni su stvar simbolike i trebalo bi da se vrednuju više po promišljenosti i uloženom trudu nego po materijalnoj vrednosti. Poklon od srca (ili ručno izrađen), zaista nekada više vredi.

Da, praznici su jednom godišnje i poželjno je budu nezaboravni ali ne po cenu toga da za njih plaćate tokom sledeće godine.

Pazite, stižu praznici! Neobične praznične povrede koje su se zaista desile

 

Praznici su pred nama!

Jedva čekamo lepe trenutke sa porodicom i prijateljima, kićenje jelke i poklone. Užurbano spremamo prazničnu trpezu, kupujemo poklone i kačimo lampice. Što su dani slava, Božića i Nove godine bliži, to raste nivo uzbuđenja, ali i stresa. Spisak stvari koje treba nabaviti i uraditi je dugačak, a vremena je malo. Zato se ponekad dešavaju i nezgode. Kako bismo vam skrenuli pažnju na povrede koje mogu da se dese tokom praznične sezone a pritom i nasmejali, izdvojili smo sledeće primere koji su se desili ljudima širom sveta.

 

  • Čoveku od 86 godina, doktor je dijagnostikovao sindrom karpalnog kanala (koji se najčešće dešava tokom loše pozicije ručnog zgoba pri upotrebi kompjuterskog miša). Razlog je bio preveliki broj novogodišnjih čestiki koje je pacijent ručno pisao.
  • Žena od 42 godine je ozbiljno povredila nogu pošto je tokom višesatne kupovine poklona nosila sandale.
  • Povreda vrata usled predugačkog vremena provedenog u pakovanju poklona je odvela 37. godišnjeg muškarca kod lekara.
  • Momak od 26 godina se obratio lekaru zbog izuzetno jakog bola u skočnom zlobu i kolenu. On je, veče pre, bio na proslavi na kojoj je preterao sa đuskanjem.
  • Prilikom kačenja Božićnih lampica, 49-godišnja žena je pala na zadnjicu i uspela da polomi kost (u izveštaju nisu rekli tačno koju!).
  • Kada je gospođa od 88 godina došla kod lekara sa prelomom usled pada, rekla mu je da je sedela u svojoj fotelji kada je na radiju počela njena omiljena božićna pesma. Ona je počela da mrda kukovima i da pleše, i uspela je da padne.
  • Čovek od 50 godina je uporno tvrdio kako su njegove opekotine posledica jeftinih i nekvalitetnih lampica. Poznati su slučajevi kada su, zbog istih razloga, ljudi prijavljivali opekotine trepavica i očiju.
  • Tinejdžerka od 17 godina je uspela da povredi prepone prilikom saplitanja o kutiju ukrasa. Dočekala se na ukras od metala u obliku irvasa.
  • 55-godišnja žena je dobila potres mozga kada je na nju pala jelka. Bio je maj mesec.
  • Čovek iz Engleske je hteo da iznenadi decu i da se u kostimu Deda Mraza spusti niz dimnjak. Radi sigurnosti, pre nego što se popeo na krov, zavezao je konopac za auto parkiran ispred kuće. Njegova žena nije znala za iznenađenje i baš u trenutku kada se on spremao da uđe u dimnjak, ona je sela u kola i odvezla se. Kažu da je uspeo da izbegne ozbiljnije povrede.
  • Imela je omiljeni deo prazničnih ukrasa u zemljama poput Engleske i Amerike, zbog tradicije koja se vezuje za nju. Naime, ko god se nađe ispod imele koja je okačena na ram od vrata, mora da se poljubi. Ali, dosta ljudi ne zna da su određene vrste imela otrovne (pogotovu za ljubimce!). Da bi uneli inovacije u ovu tradiciju, organizatori praznične žurke u Bruklinu, u SAD-u, su zakačili imelu za dron. Ta imela zakačena za dron je uspela da ogrebe čoveka po nosu i on je završio u hitnoj pomoći.
  • Pošto su se praznici završili, neki „genijalac“ u Nemačkoj je hteo da se otarasi svoje jelke tako što je baci kroz prozor. Nažalost, upetljao se u drvo dok ga je izbacivao i pao je zajedno sa njim, i to sa trećeg sprata. Prevezen je u bolnicu u kritičnom stanju sa ozbiljnim povredama glave.
  • Čovek iz Ohaja u SAD-u, je 2005. godine ukrasio spoljašnjost svoje kuće i dvorište sa 25,000 svetala različitih boja i veličina. Dodao je i božićnu muziku za svetlosnu koreografiju. Njegovi ukrasi su privukli pažnju medija i ljudi iz okolnih gradova su se sjatili da ih vide. Posle nedelju dana, šerif je morao da ga zamoli da skloni svoje remek-delo zato što je bilo uzrok više saobraćajnih nezgoda u komšiluku. Naime, ljudi nisu obraćali pažnju dok voze, već su gledali u svetlucavu kuću.
  • Još neke od neobičnih uzročnika prazničnih povreda su: zalivanje žive jelke dok su lampice uključene u struju; povrede prilikom gaženja ukrasa i igračaka na podu; jedenje ukrasa koji izgledaju kao da su pravljeni od čokolade; korišćenje noža umesto šrafcigera; povrede usled neskidanja etiketa, igli ili zihernadli sa poklonjenih odevnih predmeta.

Bezbednost pri prazničnom ukrašavanju doma

Praznici nam stižu!

Počela je sezona slava, približavaju se Nova godina i Božić, pa je došao i trenutak da ukrasite svoj dom za predstojeće praznike. Praznici su vreme kada se porodica okuplja u toploj atmosferi oko bogate trpeze, kada se daju i dobijaju pokloni, kada se smeje, priča i šali. Ako ste se već potrudili oko ukrašavanja, kuvanja i kupovine poklona bilo bi šteta da se atmosfera u koju ste uložili toliko truda, pokvari zbog sitnice koju ste mogli da sprečite. Činjenica je da veliki broj ljudi tokom praznika završi kod lekara usled povreda, preloma, padova, opekotina i rana koje su mogle da budu izbegnute. Zato, želimo da vam skrenemo pažnju na nekoliko stvari na koje morate da obratite pažnju kako bi vaš topli dom bio što bezbedniji ove praznične sezone.

Struja

Kada dodate svetleće, šarene lampice na jelku i po prostoru, to opterećuje instalacije u vašoj kući. Dobro proverite štekere, produžne kablove i žice svih lampiona i lampica. Ako neka žica viri ili je vidljivo oštećena, odmah zamenite ceo niz lampica, jer ovo predstavlja veliki rizik. Loše instalacije i oštećene lampice i lampioni mogu da izazovu varnice i požar. Takođe, iako divno izgledaju tokom noći, nemojte ih ostavljati upaljenim jer em ih ne vidite dok spavate, em predstavljaju rizik od požara.

Jelka

Prirodnu jelku držite dalje od izvora toplote poput peći i radijatora. Kako se njene iglice vremenom isušuju, predstavljaju sve veći rizik od požara. Zato je bitno da jelku takođe redovno zalivate kako bi se iglice što sporije sušile. Ako imate veštačku jelku, obratite pažnju na materijal od kog je napravljena jer je dosta veštačkih materijala lako zapaljive vrste. Zato obratite pažnju i kada kupujete veštačku jelku. Iako ima primamljivo jeftinih, nekada je ipak bolje opredeliti se za skuplju, a kvalitetniju jelku, jer će tako i vaš dom biti bezbedniji.

Ukrasi

Ukrasi su sjajan način da vaša jelka i cela prostorija ožive prazničnim duhom. Samo ukrašavanje predstavlja divnu aktivnost za celu porodicu, pogotovu njene najmlađe članove. Ali ipak, ako u kući imate decu ili ljubimce, postoji nekoliko stvari na koje morate da obratite pažnju. Naime, stakleni ili lako lomljivi ukrasi nisu pogodni za klince i ljubimce koji vole da pipkaju sve pred sobom jer postoji velika šansa da će ukrasi pasti i polomiti se. Takođe, sa ukrasima od prirodnih materijala poput kokica, raznih ljuski, lišća i šišarki, kao i vrlo sitnim ukrasima uvek postoji opasnost da ih, dok vi ne gledate – neko pojede. Zato birajte krupnije ukrase i kačite ih na više grane.

Takođe, ako ukrašavate više delove jelke ili samog stana, te morate da stanete na merdevine, da se istegnete ili nezgodno savijete, zamolite člana porodice da vam se nađe pri ruci. Dovoljan je samo trenutak nepažnje, da dođe do pada i preloma koji će vam sigurno pokvariti praznike, a naravno i ugroziti zdravlje.

Hrana

Bogata trpeza je sastavni deo svakog slavlja. Nema većeg užitka nego kada se, posle dugotrajnog i mukotrpnog spremanja, koje u nekim domaćinstvima traje i po nekoliko dana, cela porodica okupi oko stola i sa zadovoljstvom uživa u pažljivo pripremljenoj hrani. Naravno, obratite pažnju da su vam uslovi u kojima spremate hranu optimalni tj. da vam je kuhinja čista pogotovu pri pripremi različitih vrsta jela (mesa ili ribe), kao i da skladištite spremljenu hranu na pravilan način – sve to kako biste izbegli da se hrana pokvari i loše utiče na stomake članova vaše porodice. Pošto već toliko pričamo i pišemo o zdravoj hrani, razmislite i da isprobate nove recepte i neke stare, poznate sastojke zamenite zdravijim. Takođe, ako imate kućne ljubimce, podsetite ljude oko vas šta vaši psi i mačke smeju, odnosno ne smeju da jedu. Ljubimci su uvek veoma raspoloženi za sve ostatke obroka ili mrvice koje ostanu posle, ali kao odgovoran vlasnik, sigurno već znate da ne smeju da jedu oštre kosti, slatkiše, mahunarke ili suviše hleba.

Boje koje leče

Boje su svuda oko nas – van kuće i u njoj, u hrani koju jedemo, odeći koju biramo, u sitnicama i detaljima koji utiču na naš život. Majka Priroda je oduvek koristila boje da ulepša i upozori. Mi ih koristimo da izrazimo i istaknemo našu individualnost i raspoloženje.  Mnoge naučne studije rađene širom sveta pokazale su da boje mogu i da – leče. Slično onome kada kažu da vam u ishrani treba „više zelenog, a manje belog“, isto tako, boje u vašem prostoru, mogu da utiču (pozitivno ili negativno) na vaše zdravlje i dobrobit. Odgovarajuća boja u prostoriji može povoljno uticati na raspoloženje, ubrzati oporavak i učiniti ga što prijatnijim i efikasnijim.

 

Crvena

Crvena je topla boja strasti, vitalnosti i energije. Ona diže nivo adrenalina i krvnog pritiska, daje snagu svim organima u telu. Pogotovu je pogodna za ljude koji vode pasivan način života. Dobra je za buđenje strasti ali se ipak preporučuje da crvenu boju u prostoru koristite, u malim količinama.

 

Narandžasta

Narandžasta boja zrači toplotom i asocira na radost i sreću. Takođe, ova vedra boja podseća na vitamin C i zdravlje imunog sistema,  podstiče kreativnost i entuzijazam. Zbog svoje vesele prirode, narandžasta se često koristi u dečijim sobama.

 

Zelena

Ako ste se ikada pitali zašto se zelena boja koristi u enterijeru bolničkih ustanova, razlog je jednostavan. Zelena je jedna od osnovnih boja prirode. Kao, na primer, drveće koje regeneriše svoje lišće svakog proleća, posle hladne zime, takav efekat zelena boja ima i na naš organizam. Ova boja podstiče rast i obnovu svih organa, ona smiruje i vraća ravnotežu celokupnom sistemu.

 

Plava

Plava je boja neba i vode zbog čega uvek asocira na spokoj i mir. Ova boja smanjuje krvni pritisak i ubrzane otkucaje srca. Povezana je sa organima čula vida, sluha i mirisa. Plava boja će vas podsetiti da zastanete malo, udahnete duboko i nastavite dalje malo mirniji i bolje raspoloženi.

 

Roze

Roze je ženstvena boja koja ističe tople emocije poput brige, ljubavi i naklonosti prema drugima. Ova boja nežno leči osećanja tuge i žalosti. Na mnogo emotivniji način nego što to čini crvena boja, roza boja takođe budi energiju i strast. U bolničkim uslovima, roze boja se koristi kako bi se smanjili nepostojani obrasci ponašanja.

 

Ljubičasta

Sve nijanse ljubičaste boje su povezane sa duhovnom energijom osobe i moći transformacije svakoga od nas. Ova boja je povezana sa percepcijom, svesti (i samosvesti) i uvidima – koji posebno pomažu pri suočavanju sa teškim dijagnozama i opštem stavu o lečenju.

 

Primena boja u lečenju:

  • Kod onkoloških pacijenata koji prolaze kroz hemioterapiju i zračenje, preporučuju se vesele i tople boje koje će podići raspoloženje i smanjiti osećaj anksioznosti i depresije.
  • U pedijatrijskom lečenju, veoma je važno da najmlađi pacijenti i njihovi roditelji budu opušteni i smireni. U ovom slučaju koriste se vesele i svetle boje.
  • Stariji pacijenti često imaju problema sa vidom, te i ovaj faktor treba uzeti u obzir.  Kod njih treba izbegavati svetle boje već koristiti jarke poput narandžaste, crvene i žute koje mogu da pomognu pacijentima da se koncentrišu i (BOLJE) drže pažnju.

Na odeljenjima intenzivne nege, koriste se plave, ljubičaste i zelene boje. Ove boje imaju umirujući efekat koji smanjuje nivo stresa. U ovom okruženju treba izbegavati boje koje pojačavaju protok energije poput crvene, žute i narandžaste.

Zdrav dom, zdravi vi

Kada pričamo o zdravlju nekako se, logično, uvek fokusiramo na ishranu i fizičku aktivnost kao najbitnije faktore za održavanje dobrog zdravlja i prevenciju bolesti. Ali, okruženje u kojem boravimo takođe igra vrlo važnu ulogu. Kakav god stil života vodimo, jedan prostor je svima zajednički – dom.  Zato je bitno da i vaš dom bude zdrav. Evo par jednostavnih predloga kako vaš dom može da pomogne vašem zdravlju.

 

Pročišćivač vazduha

Možda najvažnija stavka na putu ka zdravom životnom prostoru je kvalitet vazduha koji u njemu udišete. Gradsko zagađenje i suv zimski vazduh dosta utiču na zdravlje disajnih organa. Sitne čestice mogu da dopru do pluća, ali i do srca, i da izazovu probleme sa funkcijom ovih organa. Preporučuju se pročišćivači vazduha u svakom domu koji će pročistiti štetne čestice kako bi što zdraviji vazduh stizao do vaših pluća.

Takođe, hladan vazduh tokom zime kao i duži boravak u zatvorenom (i ponekad neprovetrenom prostoru) isušuju kožu baš u ovom periodu. Ako imate ovaj problem, kupite ovlaživač vazuha, onu malu kutiju od keramike u koju se stavlja voda a stavlja se na rebra od radijatora. Kako voda, zagrejana toplotom radijatora, isparava ona unosi dovoljno vlažnosti u vazduh te vaša koža (ali i sinusi!) neće patiti.

 

Mirisne sveće, ali od sojinog ili biljnog voska

Možda zvuči šašavo da tražite baš ovakve sveće (da, ima ih na našem tržištu) ali najnovija studija stručnjaka sa državnog univerziteta Južne Karoline je otkrila da se u parafinskom vosku kriju mnogi toksini (kao što su benzin i toluen) koji tokom paljenja sveće isparavaju u vazduh vašeg doma. Parafinski vosak nastaje obradom nafte, a fitilj ima olovno postolje. Za razliku od njih, ekološke sveće od sojinog ili biljnog voska gore na nižoj temperaturi čime se smanjuje količina čađa pri gorenju. Takođe, proces njihove proizvodnje je potpuno prirodan, a fitilj je pravljen od pamuka. Zato, ako želite zdraviji izbor za dobar miris vašeg doma, sveće od sojinog ili biljnog voska su pravi izbor za vas.

 

Birajte proizvode za čišćenje pravljenje od prirodnih sastojaka

Navikli smo da nas u prodavnici čeka široki asortiman najrazličitijih sredstava za čišćenje svih mogućih površina, fleka i masnoća. Još možete da birate da li želite da vam kuća miriše na lavandu, okean, limun ili borovu šumu. Ali, sva ova čarobna sredstva puna jakih hemikalija mogu da naškode vašem okruženju. Naučno je dokazano da toksične, kancerogene hemikalije u proizvodima za čišćenje mogu izazvati niz zdravstvenih problema od napada astme ili iritacije kože, pa sve do trovanja i mnogo ozbiljnijih posledica. Zato, razmislite o tome da se vratite prirodnim sastojcima koje su naše bake koristile – od sirćeta, sode bikarbone, sapuna, limuna i vode mogu da se naprave sredstva koja isto čiste sve površine i uklanjaju fleke, ali su mnogo zdravija. Ne zaboravite samo da saznate šta je bolje za koju površinu i u kojoj razmeri treba mešati ove prirodne sastojke.

 

Za dobar san, kontrolišite osvetljenje

Verovatno ste već slušali o lošem uticaju dugog boravka pred svetlima ekrana monitora, tableta, telefona i televizora. Znate da ova vrsta svetla dosta opterećuju oči, da treba da ograničite gledanje u ekrane i izbacite ih iz prostora koji vam služe za odmor i opuštanje, poput spavaće sobe.

Ali, takođe je vrlo bitno da prilagodite prirodno i veštačko svetlo u vašem domu. Izaberite boju (žutu ili belu) i jačinu sijalica koja vam najviše odgovara kako bi se vaše oči odmorile. Posebnu pažnju posvetite spavaćoj sobi. Kako biste kvalitetno spavali, vaš prostor mora biti adekvatno zamračen zavesama ili roletnama. Ako vam i dalje smeta svetlo sa ulice, možete koristiti i masku za spavanje. Manjak i loš kvalitet sna mogu dovesti do niza zdravstvenih problema poput gojaznosti, povećanog nivoa stresa, gubitka pamćenja i duševnih oboljenja.

 

Sredite špajz, zamrzivač i frižider

Jednostavno je – ako u kući imate nezdravu hranu, nećete se zdravo hraniti. Zato izbacite svu prerađenu hranu, slatkiše i gazirana pića i zamenite ih svežim voćem, prirodnim sokovima i ostalom zdravom hranom. Biće vam lakše da se pridržavate zdravog načina ishrane i odolite iskušenjima ako se okružite zdravim izborima. Kornel Univerzitet iz Sjedinjenih Američkih Država je čak uradio naučnu studiju i došao do dobrog i vrlo logičnog zaključka – ljudi koji su u kuhinji držali gazirana pića i masnu hranu su bili manje zdravi i više izloženi riziku od gojaznosti, od onih koji su u kuhinji držali voće.

 

Zasadite biljke i nabavite psa

Nije važno da li živite u velikoj kući ili garsonjeri, da li znate i imate vremena da se o biljkama brinete, uticaj zelenila na smanjenje nivoa stresa je dobro poznato. Mnogi pobornici baštovanstva za ovu aktivnost tvrde da ima skoro pa iste efekte kao meditacija. Raspitajte se kod iskusnijih poznanika ili na pijaci, koja vrsta biljke najbolje odgovara vašem prostoru i načinu života.

A možda je konačno došlo i vreme da usvojite psa. Osim što ovim putem stičete najboljeg prijatelja, pas može pozitivno da utiče na vaše dobro raspoloženje. Redovne šetnje sa vašim ljubimcem su dobre za vašu opštu fizičku formu, a takođe doprinose smanjenju krvnog pritiska i rizika od kardiovaskularnih oboljenja.

 

Bez prašine, molim!

Koliko god se trudili i redovno čistili, prašina se uvek vraća a ponekad imamo utisak – i sa osvetom! Ako vam dođe da odustanete od ove borbe setite se da hronična izloženost česticama prašine i grinju može da pogorša simptome alergije i astme. Zato nemojte zaboraviti da provetrite posteljinu i istresete jastuke, da redovno usisavate, da prebrišete police za knjige, ćoškove prostorija i ispod kreveta i stolova.

 

Prečistite vodu

Redovno se poteže pitanje da li je voda iz česme zdrava za piće. To naravno zavisi od mesta prebivališta (grada, ali i lokacije vašeg doma u njemu) i stanja cevi kojima voda stiže u vaš dom. Zbog ovih faktora, voda u vašoj slavini je sigurno drugačijeg sastava neko ona koja je data na analizu u rezervoaru. Iako se velika postrojenja bave prečišćavanjem ove vrste vode, u njoj se i dalje mogu naći olovo, pesticidi, hlor i pojedine bakterije.

Sa druge strane, flaširana voda ima svoje probleme – skupa je na duže staze i plastika koja se tako brzo koristi i odbacuje, ako se ne reciklira dosta je loša za naše okruženje. Takođe, u zavisnosti od uslova i vremena koliko je voda provela u plastičnoj flaši, ta ista plastika može da „procuri“ u vodu i zagadi je na taj način.

Kompromisno rešenje može biti – filter za vodu, da li onaj koji se dodaje na slavinu ili bokal, svejedno je. Ovim putem ćete moći da još jednom profilterišete vodu iz česme i uklonite preostale konaminate, a pritom ćete pomoći očuvanju naše planete jer ćete imati manje plastičnog otpada.

 

Izbegnite plastiku i izaberite staklo

Plastične posude za odlaganje hrane ne traju dugo. Promene temperature, od frižidera do mikrotalasne ili mašine za pranje sudova, utiču na deformisanje same posude i promenu sastava same plastike. Toksične hemikalije u plastici mogu da utiču na vaše zdravlje a posebno mogu da naprave haos u hormonalnoj ravnoteži vašeg tela. Pritom, ova vrsta plastike se retko reciklira i samim tim utiče na zagađenje našeg okruženja. Umesto plastičnih, mnogo bolji i zdraviji izbor za vas su posude od stakla. One će vam trajati večno, a vi i vaše okruženje ćete biti zdraviji.

Zdrav život, zdrava kuća: zašto je bitno?

Do sada smo pričali o različitim pristupima zdravlju i zdravom životu – o prevenciji, prvoj pomoći, zdravoj ishrani, značaju redovne fizičke aktivnosti i svežeg vazduha. Ali, kako nam se bliži zima i hladno vreme, snegovi i kiše, vreme je da se okrenemo malo iznutra, da se posvetimo onome što nam hrani dušu ali i prostoru u kojem ćemo više vremena provoditi narednih par meseci.

I dok radite na tome da vam je imunitet jak tokom zime, da jedete dovoljno sveže hrane i dok pazite kako hodate po kiši i klizavom lišću, morate se setiti da i vaš životni prostor mora biti zdrav. Evo i zašto.

 

Smanjuje stres i zamor

Kada vam je kuća neuredna ili prenatrpana stvarima, vaše okruženje vas podsvesno podseća na posliće koje niste još završili a koji vas, neizostavno, čekaju.  To dodaje nivou stresa i ne dopušta vam da se odmorite i opustite, kako biste bili odmorni za te i mnoge druge poslove koji vas čekaju. Vaše oči nemaju mesto, odnosno pogled na nešto što će ih odmoriti. Poseban stres može biti i činjenica da u neurednoj gomili stvar ne možete naći ono što vam je u tom trenutku potrebno – što se često dešava pogotovu kad žurimo, zar ne? Nemojte zaboraviti da visok nivo stresa doprinosi pojačanju simptoma ostalih oboljenja (pa makar to bila i obična prehlada).

 

Umanjuju se simptomi alergija i astme

Tepisi, zavese i posteljina neumitno privlače prašinu, baš kao što i podrumi i garaže zadržavaju vlagu. U ovim površinama se skupljaju grinje, buđ, dlake (ljudske i kućnih ljubimaca) kao i ćelije epitela (kože) koje utiču na loš kvalitet vazduha u prostoru i time pogoršavaju simptome alergija i astme. Rešenje problema je naravno redovno održavanje čistoće prostora ali i provetravanje, ma koliko god da je hladno napolju.

 

Povećanje bezbednosti prostora

Iako bezbednost u domu možda nije prva asocijacija kada se priča o zdravom prostoru za život, ona zaista i jeste od životne važnosti. Padovi i požari su među vodećim uzrocima smrtnosti i povreda u kući. Zbog glatkih površina (poput parketa) ili stvari koje blokiraju prolaze može doći do povreda pri saplitanju koje nekada mogu biti ozbiljne, pogotovu kod starije populacije. Pritom, pri izbijanju požara (bilo kog uzročnika) višak razbacanih stvari kao i stvari koje blokiraju prolaze, mogu dovesti do bržeg širenja požara i problema pri evakuaciji.

 

Smanjenje širenja bakterija

Ljudi obično misle da je kupatilo prostor u kući gde se nalazi najviše bakterija. Netačno! U pitanju je – kuhinja. Kombinacija mesta gde se zadržava voda i bakterija koje dolaze sa ulaskom neoprane hrane (voća i povrća, a pogotovu mesa i ribe), kao i onih koje se zadržavaju na daskama, radnim površinama, sunđerima i krpama koje koristimo, može da dovede do trovanja hranom. Zato je neophodno redovno menjati sunđere i krpe, čistiti redovno adekvatnim sredstvima i dezinfikovati. Naravno, sve ovo važi i za održavanje higijene u kupatilu.

 

Bez buba i glodara!

Razne bube i glodari mogu dosta brzo da se namnože i izazovu niz ozbiljnih zdravstvenih problema. Oni sa sobom donose bolesti, bakterije, klice i alergije. Privlači ih hrana, a često se kriju po mračnim, prašnjavim ćoškovima i rupama. Preporučljivo je redovno zaprašivanje na godišnjem nivou, kao i adekvatno skladištenje hrane, bacanje đubreta i provetravanje prostora.

 

Zdrav frižider, zdravi vi

Kao što smo već zaključili, haotičan životni prostor podiže nivoe stresa. Isto važi i za frižider. Od namirnica koje u njemu držite (a koje vas inspirišu za, nadamo se zdrave, obroke koje pravite), do njihovog rasporeda i čistoće samog frižidera, ovo je još jedno veoma važno mesto u svakom domu koje može doprineti vašem zdravlju. Potrudite se da redovno izbacujete hranu kojoj je istekao rok trajanja, da odmah brišete ako vam se nešto prosulo, dobro zatvarate sve kutije i pakovanja ali i da napunite frižider zdravim namirnicama koje će pomoći da vaše telo bude zdravo i time, da se bolje osećate.

Nikada nije kasno: ljudi koji su svoje snove ostvarili posle 50-te!

Dosta smo pričali o pojmu starenja, tegobama i zabludama – hajde da vidimo koji ljudi su uprkos svim barijerama, postigli svoje najveće uspehe baš pošto su prešli pedesetu. Možda će vas neko od njih inspirisati da i vi ostvarite svoje snove – jer zaista, nikada nije kasno! Nemojte to zaboraviti.

 

Amerikanka Džulija Čajld je u 51. godini započela svoju kultnu TV emisiju o kulinarstvu u kojoj je promovisala svoju knjigu o francuskoj kuhinji.

Markiz de Sad je u 51. godini napisao knjigu „Justina ili procvat poroka“.

Ser Francis Čičester je u 52 godini je oplovio sam oko sveta u brodu dužine 16 metara, bez šestočlane posade.

Pronalazač Volter Hant je sa 53 godine izumeo zihernadlu.

Pablo Pikaso je sa 55 godina završio svoje remekdelo, sliku „Gernika“.

Holivudski glumac Ronald Regan je imao 55 godina kada je počeo da se bavi politikom. Pošto je bio guverner Kalifornije, postao je i najstariji predsednik Sjedinjenih Američkih Država sa 69 godina.

Mao Cetong je imao 56 godina kada je oformio Narodnu Republiku Kinu.

Slikar Pol Sezan je svoju prvu samostalnu izložbu imao u Pariz kada mu je bilo 56 godina.

Deset godina pošto mu je dijagnostikovan neizlečiv tumor mozga, Frenk Dobeš je sa 57 godina, uspešno završio biciklističku trku od 160 kilometara.

Direktor kompanije Soni, Akio Morita, imao je 58 godina kada je predstavio Soni Vokmen, izum koji se nikome u tom trenutku nije svideo.

Dž. R. R. Tolkin je sa 62 godine objavio prvu knjigu čuvene trilogije „Gospodar Prstenova“.

Dijana Nijad je imala 64 godine kada je preplivala sa Kube na Floridu. Bila je prvi plivač koji je ovu distancu prešao bez kaveza koji je štiti od ajkula. Put od 176 kilometara preplivala je za 53 sata.

Čuveni džez muzičar Majls Dejvis je izveo svoj poslednji album uživo sa 65 godina.

Pukovnik Sanders je imao 65 godina kada je otvorio malu radnju gde je prodavao prženu piletinu. Nazvao ju je „Kentucky Fried Chicken“, danas nama poznatiju kao KFC.

Noa Vebster je imao 66 godina kada je završio svoj monumentalni „Američki rečnik engleskog jezika“, dok je Piter Roget je imao 73 godine kada je izmislio i napisao poznati Thesaurus, odnosno najobimniji rečnik engleskih sinonima.

Simeon Poison je otkrio zakone verovatnoće sa 67 godina, pošto je počeo da analizira verovatnoću smrtnog slučaja u francuskoj vojsci usled udarca mazge.

Kanađanin Ed Vitolk je sa 69 godina postao najstarija osoba koja je istrčala maraton ispod tri sata. Njegovo vreme je bilo 2:52:47. Kada je ponovio poduhvat sa 80 godina, njegovo vreme je bilo 3:25:04 – i dalje vrlo dobro, čak i za mnogo mlađe trkače.

Kornelijus Vanderbilt je sa 70 godina počeo da kupuje akcije železnice, na kojima se zasniva celo bogatstvo ove porodice.

Bendžamin Frenklin je sa 70 godina potpisao čuvenu američku Povelju Nezavisnosti. Deset godina kasnije, svoj potpis stavio je i na američki Ustav.

Japanac Kacuske Janagisava, penzionisani učitelj, je imao 71 godinu kada je postao najstarija osoba koja se popela na Mont Everest. Jušio Muria je njegov rekord oborio 2013. godine kada je sa 80 godina ponovio ovaj uspeh.

Ferdinand Mari de Leseps je sa 74 godine započeo prvi pokušaj izgradnje Sueckog kanala.

Amerikanka Barbara Hilari je sa 74 godine postala jedna od najstarijih osoba i prva crnkinja koja je osvojila Severni pol. Zvanično najstarija osoba na severnom polu je Doroti Davenil Hirš koja je na Severnom polu bila sa 89 godina.

Džon Glen, čuveni američki astronaut, imao je 77 godina kada je odleteo u svemir sa posebnom misijom da istraži efekate bestežinskog stanja na starije telo.

Vilijam Ajvi Boldvin je imao 82 kada je postao najstariji hodač na žici. On je prešao preko konopca dužine 97,5 metara, razapetog na južnoj strani Bolder kanjona u Koloradu.

Teodor Momsen je imao 85 godina kada je postao najstarija osoba koja je dobila Nobelovu nagradu za literaturu, i to za kapitalno delo „Istorija Rima“.

Katrin Pelton je sa 86 godina preplivala 200 metara delfin stilom za 3 minuta i 1,14 sekunde. Time je oborila i muški rekord svoje starosne kategorije i to čak za 20 sekundi.

Sa 88 godina, Mikelanđelo je napravio arhitektonski crtež za crvku Santa Marija Deli Angeli.

Slika Mark Šagal je u 90. godini postao prvi umetnik čija su dela, za života, izložena u Luvru.

Australijanac Alan Stjuart je ima 91 godinu kada je dobio diplomu pravnog fakulteta. Nola Oks je ipak najstariji diplomac ikada, sa 95 godina.

Pol Spangler je sa 92 godine istrčao svoj četrnaesti maraton.

Gledis Buril je najstarija maratonka. Ona je sa 92 godine istrčala maraton na Havajima i to za 9 sati, 53 minuta i 16 sekundi. To je bio njen peti maraton u sedam godina.

Atletičarka Olga Kotelko je sa 92 godine držala preko 23 svetska rekorda u svojoj kategoriji. Ona je bacila koplje 6 metara dalje od svog rivala, a distancu od 100 metara istrčala je za 23,95 sekundi što ju je učinilo bržom od većine finalista u kategoriji od 80 do 84 godine.

Piter Veber Junior je sa 95 godina najstariji i dalje aktivni pilot na svetu.

Teiči Igaraši se popeo na vrh planine Fidži u Japanu sa 99 godina.

100-godišnji Frenk Širer je najstariji skijaš na vodi.

Džordžina Harvud je imala 100 godina kada je skočila sa padobranom iz aviona. To je bio njen treći skok.

Nikad nije kasno: fizička aktivnost u zrelim godinama

Dosta se priča o propadanju tela koje dolazi sa starenjem – kosti slabe, gubi se mišićna masa, slabi srce. Uvek se preporučuje zdrava ishrana i odgovarajuća fizička aktivnost. Ali, da li znate šta to zapravo znači i odakle biste krenuli ako želite da poboljšate svoju kondiciju?

Zašto nije isto kao kad ste bili mlađi?

Sa godinama se smanjuju mišićna masa i snaga. Slabi koordinacija pokreta, kao i ravnoteža. Kardiovaskularne bolesti, visok krvni pritisak i viši nivo masti (koja se pojavljuje umesto mišića) mogu uticati na izdržljivost i funkcionisanje respiratornog sistema potrebnog za izdržljivost. Gubitak koštane mase takođe lakše dovodi do ozbiljnijeg povređivanja.

Zašto stariji ljudi ne vežbaju?

Mnogi stariji ljudi misle da su prestari za redovnu fizičku aktivnost ili da to nije za njih. Nekada ne znaju ni šta najviše odgovara njihovom trenutnom fizičkom stanju. Zabluda je da su stari ljudi slabi i da je za njih vežbanje može da bude opasno zbog povećanog rizika od povrede. Takođe, nije istina da je samo fizički naporna i iscrpljujuća vežba ona koja ima efekta.

Šta ih sprečava?

Dosta često je u pitanju nepoznavanje ili nepostojanje sportske ponude usmerene ka starijim ljudima. Dešava se da je većina sportskih aktivnosti namenjena mlađima i da se stariji jednostavno ne osećaju dobrodošli ili prijatno u tom okruženju. Tu je i trošak članarine ili nove sportske opreme koji ume da ponekad da bude previsok za skromnija primanja.

Zašto se ipak treba redovnom fizičkom aktivnošću?

Zato što je vrlo dobro za vaše telo i pomaže da se degenerativne promene do kojih ipak mora doći, uspore.

Na smanjenje mišićne mase i snage, ne utiču samo godine već i sedentaran način života. Ako se ne krećete dovoljno svakog dana i provodite dosta vremena sedeći ili ležeći, to utiče na vaše mišiće. Naučna istraživanja dokazuju da, iako možda ne možete da povratite masu koju ste imali u mladosti, redovnim vežbanjem možete da povećate tu masu u relativno kratkom vremenskom periodu. Ovim putem se takođe smanjuje rizik od osteoporoze i usporava se propadanje kostiju – što poboljšava njihovu jačinu koja je od vitalnog značaja za povrede pri padovima. Aerobne i vežbe snage su takođe značajne pri održavanju fleksibilnosti zglobova.

Kako stari, srce usporava i uvećava se što može da dovede do povećanja krvnog pritiska. Zato su kardio vežbe važne za pravilno funkcionisanje srca, smanjenje pritiska i povećanje kapaciteta pluća.

Naravno,  masti koje se pojavljuju umesto mišića mogu dovesti do gojaznosti. Sagorevanje kalorija je dobro za ubrzavanje metabolizma i pomaže pri regulisanju telesne težine.

Kakva vrsta fizičke aktivnost je preporučljiva?

Pre početka bilo koje nove aktivnosti, morate se konsultovati sa doktorom koji će vas usmeriti u dobrom pravcu, uzimajući u obzir vaše zdravstveno stanje, eventualne probleme ili terapiju koju primate.

Izaberite aktivnost koja vam je zanimljiva i koja vam neće biti dosadna obaveza, već zabava.

Vežbajte sa prijateljima. Neka vam fizička aktivnost bude novi način druženja. Zar nije lepše, bolje i prijatnije da se ispričate sa drugaricom tokom šetnje po parku, nego u zadimljenom i zagušljivom kafiću?

Obucite se adekvatno. Obratite pažnju na vreme ali i na zahteve aktivnosti kojom se bavite – ako ste noću napolju u loše osvetljenim uslovima, nosite fluorescentni prsluk ili barem jarke bolje zbog kojih ćete biti vidljiviji drugima, kao i učesnicima u saobraćaju. I naravno, ne zaboravite flašicu vode!

Koju god aktivnost započinjete, nemojte prenagliti. Počnite polako, na nivou koji vam prija, i postarajte se da je vaš napredak konstantan, ali i sporiji. Na primer, ako šetate nemojte posle šetnje od 2 kilometra, odmah preći na 10, već svoje telo polako naviknite prvo na ovu distancu pa onda na svaku sledeću. Uz ovakav pristup, ubrzo ćete moći da šetate i 10 kilometara bez forsiranja mišića.

Koje aktivnosti su najbolje?

Iako čvrsto verujemo da godine ne ograničavaju šta čovek može i ne može, ipak postoje aktivnosti koje su bolje od drugih za ljude u zrelijim godinama.

U te aktivnosti spadaju:

  • Šetnja po prirodi i planinarenje
  • Šetanje psa
  • Plivanje ili vežbanje u bazenu
  • Vežbe snage uz male, odgovarajuće težine
  • Joga, tai-či i slične aktivnosti koje se bave istezanjem tela
  • Ples
  • Tenis ili badmington
  • Pecanje
  • Biciklizam
  • Kuglanje
  • Golf